Konoplji hvala

Konoplja je bila uzrok zavade Rima i Kartagine koji su se borili za prevlast nad tržištem ove izuzetne biljke. Kraljevi i kraljice su se sahranjivali u odeždi od njenih vlakana, a kralj Karlo Veliki je doneo prvi zakon o njenom uzgoju. Svi podanici su bili obavezni da je gaje, jer je imala važnu ulogu i u miru i u ratu.
Na godišnjem nivou od 1 hektara konoplje proizvede se toliko vlakana kao na 2 do 3 hektara pamuka. Konopljina vlakna su jača i meška od pamuka, traju dvostruko duže od pamuka i neće podležu plesnima.

Konoplja raste kao korov i lako raste, nije potrebno navodnjavanje i ne zahteva pesticide. Zauzima malo prostora, proizvodi više po hektaru od drveća i biorazgradiva je. Na godišnjem nivou, od 1 hektara konoplje proizvede se toliko papira kao 2 do 4 hektara drveća. Od papirne maramice do kartona, sve vrste proizvoda od papira mogu se proizvoditi od konoplje.
Konoplja će biti temeljito testirana i sigurno će se koristiti u vrlo bliskoj budućnosti kao vrlo verodostojno rešenje nekih naših globalnih ekoloških problema.
Kvalitet papira od konoplje je superiorniji od papira na bazi drveta. Konopljin papir trajaće stotine godina bez razgradnje, može se reciklirati mnogo više puta od papira na bazi drveta i zahteva manje toksičnih hemikalija u procesu proizvodnje od papira napravljenog od drveća.
Konoplja se može koristiti za proizvodnju jakih, izdržljivih i ekološki prihvatljivih zamena za plastiku. Hiljade proizvoda napravljenih od plastike na bazi nafte može se proizvesti od kompozita na bazi konoplje.
Konoplja bi mogla biti čudotvorna kultura koja spašava ekonomiju i samu planetu. Može igrati ključnu ulogu u skoro svakoj industriji, može da obezbedi hranu, gorivo, odeću, pa i automobile.
Već možete kupiti na desetine hiljada proizvoda napravljenih od konoplje u našoj zemlji.
Konoplja može očistiti atmosferu i zaštititi životnu sredinu, pa čak i neutralisati štetu koja joj je naneta. Globalno zagrevanje rezultat je visokog nivoa ugljen-dioksida ili CO2. Konoplja troši četiri puta više CO2 nego drveće, a kratki ciklus gajenja čini je izuzetno održivom usevom koja se efikasno bori protiv globalnog zagrevanja.
Svaki deo biljke se može koristiti. Od stabljike pravi se tekstil, platno i kanap, dok se njegovo drvenasto jezgro – koristi za papir, građevinarstvo i podlogu za životinje. Seme sadrži puno proteina, vlakana, omega-3 masti i drugih hranljivih sastojaka. Njihovo ulje se može koristiti za boje, lepkove, kuvanje i plastiku.
Da li nam “Zelena groznica” može pomoći u rešavanju trenutnih globalnih ekoloških problema? Moguće, posebno zabranom plastike za jednokratnu upotrebu u Evropskoj uniji od 2012. godine i velikom šansom koju proizvodi od konoplje zamenjuju plastikom.
Potrebne su godine da drveće raste dok se ne može ubrati za papir ili drvo, ali konoplja je spremna za berbu posle oko 4 meseca, nakon setve. Konoplja može da raste na većini zemljišta pogodnog za uzgoj, dok šume I farme drveća zahtevaju velike površine zemljišta na nekoliko lokacija.
Berba konoplje umesto drveća takođe bi eliminisala eroziju usled seče, čime bi se smanjio gubitak gornjeg sloja tla i zagađenje vode izazvano oticanjem tla.
Nijedan drugi prirodni resurs ne nudi potencijal konoplje. Konoplja kanabisa je sposobna da proizvodi značajne količine papira, tekstila, građevinskih materijala, hrane, lekova, boja, deterdženata, lakova, ulja, mastila i goriva. Za razliku od ostalih useva, konoplja može da raste u većini podneblja i na većini poljoprivrednih površina širom sveta sa umerenim potrebama za vodom i đubrivom, bez pesticida i herbicida. Industrijska konoplja ima ogroman potencijal da postane glavni prirodni resurs koji može imati koristi i za ekonomiju i za životnu sredinu.
Ime kanabis je rod i njegovo ime su favorizovali lekari iz 19. veka koji su pomogli da se potencijal lekova uvede u modernu svest engleskog govornog područja. Konoplja za nemedicinske svrhe (posebno užad i tekstil) tada je već bila poznata kao konoplja.